Zijah Sokolović, bio je gost Špice. Tema razgovora bio je film “Paviljon” Dine Mustafića. Film je nakon prikazivanja pokupio sve pozitivne kritike, bavi se socijalnim pitanjem, ali na jedan način crnoga humora, gdje mi ono što, ustvari vidimo na filmu, doživljavamo u običnom životu, svako od nas u bilo kojoj instituciji i sistemu oko nas, bez obzira da li je to dom za starija lica, gdje se radnja filma dešava.
Sokolović smatra da je nekako je umjetnost uzela u zadatak da na poseban način, tragikomičan, tretira jedan društveni aspekt, jedan koji je nama svima dobro poznat, ali je nekako gurnut na marginu naših doživljaja, naših ambicija ili želja za nekom promjenom.
-Ono što se meni čini u filmu, jedan od velikih razloga zbog koga sam i pristao da tako uđem u taj film sa puno ljubavi. Film otvara tematiku te neke generacije starih ljudi koji su nekom domu prepušteni vremenu, brzini vremena da umru. Ali mislim da film, ako ćemo biti kritični, na neki način pozitivno, on je jedna kritika društva u kojem žive ti penzioneri i da svi znamo da žive tako. I znamo da su i naši roditelji bili ili će biti u tim domovima, ali nekako smo oguglali ili smo pristali na taj jedan sraman kompromis da je to tako kako jeste. Film upravo kritikuje sve one koji nisu penzioneri, koji bi možda mogli, a neće ništa da urade, ne mogu, ne znaju ili jednostavno su se snašli u tom sistemu takav kakav jeste, i to je ljepota ovog filma, naglasio je Sokolović.
