Ne očekuje se brzo smirivanje na tržištu energenata, niti značajni pad cena, a velike i moćne zemlje kontrolisaće cene nafte, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu i član predsedništva Saveza ekonomista Srbije Boban Stojanović.
U razgovoru za Anadolu Agency komentariše i gasni sporazum Srbije i Rusije i utjecaj gasne krize na region Zapadnog Balkana i Evropu.
“Aranžman je ponovo sklopljen po takozvanoj naftnoj formuli, znači da se cena gasa u dobroj meri vezuje za berzansku cenu nafte. To može biti dobro i loše, sve zavisi kako će se dalje odvijati situacija, ne toliko sa ponudom energenata, već sa kanalima njihove distribucije“, govori Stojanović.
Trogodišnji gasni aranžman određuje da cena gasa, umesto dosadašnjih 270, može da varira od 310 do 400 dolara za hiljadu kubnih metara gasa.
“To omogućava oscilacije od 30 posto gore ili dole, što će zavisiti od kretanja cene nafte. Gas nije izolovani proizvod, nego će njegova kupovina vrednosno zavisiti od cene nafte. Aranžman je, u principu, dobar s obzirom na aktuelna kretanja“, smatra Stojanović.
Prema njegovim rečima, Srbija je problem na određeno vreme rešila, dok se region snalazi.
“Aranžman po istom principu nije napravljen ni sa Bosnom, ni sa Severnom Makedonijom, ni sa Bugarskom, sve su to različite zemlje. Možda bi bilo bolje da je Zapadni Balkan zajedno nastupio u snabdevanju gasom. Bile bi veće količine, sigurno i niže cene i povoljniji aranžman, ali to u ovim uslovima nije moguće. Evo, i na primeru energenata vidimo heterogenost našeg regiona – Zapadnog Balkana, pa i šire. Vidite da Hrvatska takođe ima svoju orijentaciju u snabdevanju energentima, i u toj šarenolikosti Srbija je, uslovno rečeno, dobro prošla“, kaže profesor.
Međutim, pošto je Srbija trenutno stopostotno vezana za ruski gas, mora se usmeriti na traženje alternativa jer, dodaje Stojanović, “sloboda je mogućnost izbora, a ako nemate izbor, nemate ni slobodu“.
