Gost Sarajevskog jutra bio je profesor historije i geografije u Gazi Husrev-begovoj medresi, Hajrudin Mešić.
Mešić rodom je iz Cerske, a tokom agresije na BiH ubijena su mu četiri brata.
“Moji su roditelji dočekali agresiju na BiH. Imali su pet sinova, samo sam ja uspio da se izvučem iz tog paklenog obruča. Rahmetli brat Idriz poginuo je 8. marta 1993. godine, kada je Vojska RS uz pomoć JNA okupirala moj zavičaj. Samo tridesetak dana kasnije ubili su mog brata Senahida u Srebrenici. Preostala dva brata su ubijeni u genocidu u Srebrenici. Vojska RS je prekršila sve moguče zakone, sve moguće propise. Zadovljstvo im je bilo ubijati djecu u školama, školskim igralištima i fiskulturnim salama. Škole su objekti koje služe na ponos civilizacije, a Vojska RS i policija je ubijala djecu. Dešavalo se da učitelji ubijaju svoje učenike”, rekao je Mešić.
Ističe da je osjećaj 30 godina poslije genocida isti, da sve podsjeća na ono što se desilo.
“Ta jedna mećava negativnih emocija nas napadne i mi smo po više osnova u poziciji da te sve preživljeno ponovo proživljavamo. Skoro svaki dan dajem neki intervju, ali ja ću to nastaviti bez obzira na cijenu. Pripadnici Vojske RS su ubili moja četiri brata, a sve žrtve agresije na RBiH su moja braća po patnji i boli”, kaže Mešić.
O 30. godišnjici genocida u Srebrenici, Haškim presudama i zločinima u drugim mjestima koji nisu proglašeni genocidom, pogledajte u nastavku:
-
-
-
-
