Forto o problemu bh. prevoznika: “Evropska komisija će ukazati pojedinim članicama Šengena da budu fleksibilnije” (video)

Gost emisije Intervju bio je ministar komunikacija i prometa BiH Edin Forto.

Jedna od tema bila je problematika sa kojom se suočavaju bh. prevoznici.

Na početku je rekao da ne očekuje da će sutra u Bosanskoj Gradišci doći do sastanka predstavnika prevoznika, a kojeg su oni tražili, sa predstavnicima dvije entitetske vlade i Vijeća ministara BiH i predstavnikom Vlade Republike Hrvatske.

“Danas sam bio pozvan na jedan sastanak na kojem su bili predstavnici Evropske komisije iz odjela takozvanog “Home”, to je kao unutrašnji poslovi, i oni se bave boravkom. Također, predstavnici Evropske komisije iz takozvanog “Move” odjela ili ministarstva, to je transport. I također tu je bio niz evropskih parlamentaraca, ljudi, dodatno ljudi iz Evropske komisije i danas sam učestvovao online, jer sam insistirao da ne idem tamo samo zbog sastanka i da budem ovdje kada se sve ovo dešava. I bio sam jedini ministar iz regije koji je pozvan na ovo da govori o temi prevoznika. I govorio sam na ovu temu i još jednom iznio i jednima i drugima, govorim o “Move” i “Home”, dakle transport i unutrašnji poslovi. Jasno je da niko ne želi da se mijenja zakon o boravku unutar Evropske unije, to je sigurnosna stvar, ne pada nam na pamet da to radimo niti mislimo da je to realno”, rekao je Forto.

Naveo je da je iznio podatak koji je jako zainteresovao evropske partnere.

“Bosna i Hercegovina ima bazu podataka licenciranih međunarodnih vozača. Dakle, ta baza podataka, to je kod mene u ministarstvu, ta baza podataka se u stvarnom vremenu ažurira. Kako ko dobije licencu, on je unesen u tu bazu podataka i možemo ga identifikovati bilo gdje da se nalazi. On, ako se pojavi na nekoj granici, evo na granici Šengen zone, evo sa Hrvatskom, to je naša najbliža granica, oni mogu njega identifikovati kao međunarodno licenciranog vozača. Poznato je da vozači su, i to sam sve danas njima objasnio, radna snaga koja je tražena unutar Evropske unije. Ne možete tretirati tu osobu kao migrantsku prijetnju, kao nekog ko će tu ući i ostati duže. Pa on radi, on je na radnom mjestu. Objasnio sam im da smo mi dio međunarodnog protokola koji je EU zahtjev, na primjer o elektronskom tahografu. Dakle, svi naši prevoznici koji voze u Evropsku uniju imaju elektronske tahografe koji se odnose na svakog vozača pojedinačno, gdje mogu dokazati koliko su sati vozili, gdje su boravili, imaju GPS-ove, imaju naše transportne kompanije sve što imaju evropske transportne kompanije, plus postoje kvote koje se propisuju međunarodnim multilateralnim dozvolama, takozvanim CEMT dozvolama, bilateralnim dozvolama za transport, bilateralnim dozvolama za tranzit kroz pojedine države. Dakle, strogo kontrolisan sektor, strogo kontrolisan i s naše i s njihove strane. Kako može neko reći da je naših 8.000 licenciranih vozača za međunarodni transport bilo kakva sigurnosna prijetnja? To su radnici, oni nisu otišli tamo da gledaju znamenitosti i spomenike”, objasnio je ministar.

Forto tvrdi da je njegovim sagovornicima bila zanimljiva njegova ponuda da povežemo baze podataka i da na samoj granici mogu ući u bazu podataka i ovjeriti da li je ta osoba licencirani vozač i da ga ne tretiraju kao bilo koju drugu osobu koja ide vidjeti porodicu.

“Evo ja ću vam reći šta je danas rečeno na sastanku, pošto je to svježe, evo ovo vam je ekskluzivno, nisam nigdje ovo objavljivao. I dalje tvrde, i to sam vidio na nekim drugim sastancima od gospodina (Luigi) Sorece, predstavnika EU u Bosni i Hercegovini, pa do raznih adresa koje sam obišao u Evropskoj komisiji, da je najbolji put i da će i oni ići prema tome da kao Evropska komisija ukažu pojedinim članicama koje drže granicu Šengen zone, dakle u ovom slučaju Hrvatsku za nas, da budu fleksibilnije i da eventualno razviju bilateralne programe za ovaj problem. Hrvatska je već pokrenula neke procese vezano za to. Ja sam insistirao da sjednemo sa hrvatskom vladom čim prije. Mislim ne trebamo s cijelom vladom, trebaju nam ministar unutrašnjih poslova Božinović – on nam najviše treba, eventualno ministar transporta Butković i treba nam premijer koji će nam to koordinirati ukoliko želi. S naše strane može biti ko je potreban. Dakle, da vidimo da li je moguće razviti jedan takav program da ublažimo ovaj udar na naš transportni sektor koji suštinski nije prijetnja evropskom transportnom sektoru, ni hrvatskom, ni slovenskom, ali ni ostatku Evrope”, rekao je Forto.

Jedna od teba odnosila se i na stanje BHRT-a i mogućnosti da se pomogne ovom javnom servisu.

“Državni nivo je dobio jedan određeni dio sredstava, entiteti sad trebaju takođe da dobiju ta sredstva i bilo bi jako konstruktivno i dobro, i dobra poruka, da jednu instituciju sa državnog nivoa pomognemo dok se ne nađe rješenje za trajno prikupljanje pretplate. Neki od argumenata koje smo čuli, na primjer iz Republike Srpske – jer često čujemo jednodimenzionalno objašnjenje – 2017. godine Republika Srpska se povukla iz zajedničkog sistema pretplate, prikupljanja pretplate. Oni su nastavili prikupljati, ali su prestali uplaćivati na račun zajednički i time je BHRT najviše oštećena. I pazite ovo, zakon je takav: BHRT ne može sama prikupljati osim putem onih “pješačke službe”, da ih tako nazovemo, dakle službe za prikupljanje. To nije ni moderan, ni efikasan način, niti će ikada biti. Ono što je potrebno je da entiteti, koji su po zakonu ovlašteni da prikupljaju, da naprave neki održiv sistem za BHRT i za sebe takođe. Ono što se dešavalo u proteklom periodu je da ni Federacija Bosne i Hercegovine nije u potpunosti ispunila zadatak, jer neki dijelovi Bosne i Hercegovine uopšte ne plaćaju pretplatu ili je jako slabo plaćaju. RS prikuplja samo za sebe i u taj procijep je upala BHRT kao jedna državn ustanova. Prije svega taj udar je došao iz Republike Srpske, ali evo kažem, ni Federacija nije ispunila sve svoje obaveze zakonske, bilo bi dobro da im se pomogne.

Na konstataciju da RTRS nije uplaćivao novac i da je oštetio BHRT, kršeći zakon, i da nikada nije niko odgovarao, Forto je rekao da je to je pitanje za naše pravosuđe.

“Kako je moguće da se zakon ne poštuje a da niko ne odgovara? To je pitanje za pravosuđe, za tužilaštva. Jeste li pokrenuli po službenoj dužnosti, je li ikad iko prijavio? BHRT je tužio za neuplaćivanje i evo sad su napokon počeli da dobivaju neke prvostepene presude. Ja vjerujem da je BHRT u pravu kada je tužio Republiku Srpsku za neuplaćivanje, ali ostaje da se vidi kako će naš naš sistem sudstva, kako će proizvesti rezultat svega toga. I znamo da to traje godinama, oni nemaju vremena da to čekaju, potrebna je interventna pomoć sada. Navodim svoj prošli posao: kad sam vidio šta se dešava na jednom sistemskom nivou u jednoj od sarajevskih firmi, 300 miliona (KM) je bio u pitanju gubitak, ja sam predao 50 krivičnih prijava. Ne znam šta se poslije desilo, ali to nije pitanje za izvršnu vlast, to je pitanje za sudsku vlast, za tužioce, za sudove”, rekao je Forto.