“Umiremo od gladi, a ne fali nam hrane” – poznate nutricionistice objasnile šta to znači!
Zdravlje je mnogo šira slika od pojedinačne namirnice koju jedemo i svijest o zdravlju nikada je veća, ali sve više “Umiremo od gladi, a ne fali nam hrane”. Ovako oštru poruku za web portal TVSA tumače poznate nutricionistice Marizela Šabanović i Nada Vogt.
“Za hranu je veoma loše koristiti takvu terminologiju. Otrovna hrana je ona koja sadrži prirodne otrovne materije poput nekih vrsta gljiva. Industrijska visoko prerađena hrana ima aditive koji joj daju određene osobine i trajnost, ali ne možemo reći da nije jestiva, niti da je otrovna” – upozorila je doc.dr. Marizela Šabanović, i dodala:
“Ono što nama nedostaje je više cjelovito dobivene hrane poput svježeg povrća i voća, ribe, orašastih plodova i sjemenki. Nedostaje nam više kuhanih obroka u domovima, da jedemo zajedno za stolom sa dragim ljudima. Nedostaje nam sna, kretanja i boravka u prirodi. Sve je to dio naših navika, a može uticati na naš način prehrane”.
Nada Vogt je istaknula da se izraz “Umiremo od gladi, a ne fali nam hrane” obično koristi kao kritika društvenog i ekonomskog sistema u kojem je hrana neravnomjerno raspoređena, a ne kao izjava o kvaliteti hrane.
“Poruka je da je problem u nedostatku pristupa hrani, a ne u tome što hrana
koja je dostupna nije jestiva ili je otrovna. Ovo može biti povezano s različitim čimbenicima, kao što su loša politika distribucije hrane, nejednaka raspodela prihoda ili nedostatak infrastrukture za proizvodnju i distribuciju hrane. Ovakva situacija može dovesti do toga da ljudi umiru od gladi, uprkos tome što hrana postoji i dostupna je” – smatra Vogt.
Naglašava da nepravilna ishrana može imati dugoročne štetne učinke na zdravlje i dovesti do raznih bolesti poput gojaznosti, dijabetesa, srčanih bolesti i drugih zdravstvenih problema.
“Stoga, uz pravednu raspodelu hrane, potrebno je edukovati mlade o važnosti zdrave ishrane i podsticati ih na zdrave navike u ishrani. To bi moglo uključivati konzumiranje raznovrsne ishrane koja obuhvata voće, povrće, celovite žitarice, biljne ili životinjske izvore proteina i svesno konzumiranje hrane sa dodatim šećerima” – zaključila je Vogt.
